O akciji Posadi svoj hlad

Ekološka kriza je stvarnost. Stvarnost u kojoj je važno preduzeti velike korake. Stvarnost gde je neophodno širiti svest o krizi u kojoj se nalazimo. Zeleni razvojni centar je organizacija osnovana sa ciljem da unapredi I podigne svest ljudi o očuvanju zaštite životne sredine. Svi znamo da je naša planeta ugrožena! Stoga,  trebamo pomoći našoj planeti I dati svoj doprinos pošumljivanjem urbanih područja, koja su stablima drveća u velikoj meri osiromašena, sve većom hiperurbanizacijom

Vaš najveći doprinos biće da, uradimo ono što najbolje znamo, a to je: da zajedno sadimo stabla koja će našoj deci sutra osigurati kiseonik, i biti prirodni respirator.

Iz tog razloga pozivamo svakog dobronamernog da sledi naš primer. A to ste upravo VI, dragi prijatelji!

Pozivamo Vas da zajedno sa svojim porodicama i prijateljima, u svojim dvorištima ili u slobodnom prostoru, zasadite svoj hlad!

Nema veće sreće od one kad posle mnogo godina sednete u hlad drveta sa svojim bližnjima, niti većeg ponosa od onoga kada kažete “ovo drveće smo MI zasadili!” Zamislite Vaše dete kako sa svojim detetom sedi isto tako ponosno u njihovom hladu.

Zato Vas pozivamo da zajedno sa nama zasadite svoje porodično stablo, svoje drvo života!

Pozivamo i partnere, male i velike firme, državne i lokalne institucije i sve koji mogu da pomognu da ova plemenita akcija uspe.

SADRŽAJ PAKETA:

Svaki prijavljeni aktivista će dobiti paket koji se sastoji od:

  • 1 sadnice,
  • uputstva za sađenje,
  • table za upisivanje imena aktiviste i datuma sadnje,
  • table obeležene imenom partnera

Obaveza svakog aktiviste je da:

  • zasadi sadnice,
  • fotografiše se,
  • pošalje administratoru fotografije i lokalitet sadnje

Kada dobijemo fotografije mi ćemo:

  • obavestiti partnera o izvršenoj sadnji,
  • objaviti fotografije na sajtu akcije i na društvenim mrežama
  • uneti link zasađenog drveta na kartu Srbije

 

Evo naših malih nagovaranja – Neki od  razloga zašto da posadite svoje drvo:

  • Ljudi izdišu ugljen dioksid, drveće ga upija. Prirodna veza koja održava svet.
  • Da nema drveća Zemlja bi postala otrovna za sve.
  • Čovek godišnje udahne oko 9,5 tona vazduha, u kome kiseonik čini oko 23 %, tj. oko740 kg kiseonika. Da bi se proizveo kiseonik za jednu osobu potrebno je oko 7-8 stabala.
  • Četiri stabla bukve za sto godina mogu da obezbede jednom čoveku kiseonik za osamdeset godina života.
  • Jedno drvo četinara (bora, smrče, jele…) površinom svojih listova kiseonikom koji proizvede može da pokrije i do 120 ari. Zato je svako drvo ustvari deo pluća naše planete.
  • Svetske šume apsorbuju oko 119 milijardi tona ugljen-dioksida godišnje, a atmosferi daju 86 milijardi tona kiseonika.
  • Drveće prečišćava zemljište. Drveće apsorbuje štetne supstance i ponaša se kao filter, čineći je pogodnom za rast drugih biljaka.
  • Šumovitost u Srbiji iznosi 0,3 ha po stanovniku.
  • U Rusiji 11,11 ha po stanovniku, Norveškoj 6,93 ha, Finskoj 5,91 ha, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj po 1,38 ha
  • Moskva ima 96 parkova i 18 vrtova, 4 botanička vrta, 100 km² šuma i 450 km² zelenih površina.
  • 51% površine Beča je pod zelenilom. Najveći bečki park ima površinu od 2400 hektara, a Prater 600 hektara. Pod vinogradima u Beču je 700 hektara zemljišta.
  • Drveće sprečava i zaustavlja eroziju.
  • Poplave koje su se dogodile 2014. godine bile bi daleko manje da je pošumljenost bila veća. Mnogi naši gradovi bi pretrpeli daleko manju štetu.
  • Šume su činilac stabilnosti klimatskih elemenata i pojava i imaju veliki uticaj i na stabilnost svih ekosistema.
  • U šumama Srbije živi 80% našeg biodiverziteta.
  • Šume igraju bitnu ulogu u prečišćavanju vazduha od prašine i čestica koje dospevaju u atmosferu. Bukova šuma površine 1 ha može da primi 68 tona prašine i čađi, samo jedno stablo divljeg kestena može da zadrži 80 kg aerosola i 120 kg prašine godišnje
  • Četinarska šuma od 1 ha za godinu dana filtrira od 30 do 35 tona prašine, a lišćarska šuma 50-76 tona.
  • Za dezifenkciju jednog manjeg grada dovoljan je 1 ha kleke koja godišnje emituje u atmosferu oko 30 kg materija sa baktericidnim dejstvom.
  • Po jednoj studiji objavljenoj u časopisu „Urbano i ekološko planiranje“, stanovnici Londona koji žive u ulici sa drvoredom koriste mnogo manje antidepresiva nego oni koji su okruženi zgradama i drugom infrastrukturom.
  • Drveće je izvor sreće! Dokazano je da blizina zelenih površina pozitivno deluje na ublažavanje stresa kod gradskog stanovništva. Kako tvrde naučnici, u trenucima tuge, neraspoloženja i loših misli, najveću utehu može da pruži drvo, odnosno njegova raskošna krošnja.
  • Drveće čuva naš novčanik štedeći energiju, leti za hlađenje, zimi za grejanje. Ulice sa drvoredom su leti nekoliko stepeni hladnije, a zimi nekoliko stepeni toplije.